Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Internet preduzeća". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: INFORMACIONI SISTEMI MALOG BIZNISA

INTERNET PREDUZEĆA

Beograd, januar, 2011

S A D R Ž A J:

UVOD…………………….…………………………………..……………..3

1. POVEZIVANJE NA INTERNET………..……………………………..4

1.1. Servisi interneta………………………………………………………….….4

1.2. Softver za Internet…………………………………………………………..5

2. OSNOVNI POJMOVI O INTRANETU I EKSTRANETU..................6

3. INTRANET................................................................................................8

4. EKSTRANET…………………………………………………...……...11

5. RASPROSTRANJENOST INTRANETA I EKSTRANETA.............11

ZAKLJUČAK….………………………………………………………….14

LITERATURA............................................................................................15

UVOD

Internet je najveća postojeća grupa međusobno povezanih računara. Međusobno povezani računari se nazivaju računarska mreža ili samo mreža. Povezivanje računara koji su prethodno bili nepovezani je značajno zato što je omogućilo ljudima koji ih koriste da međusobno razmenjuju informacije.

Internet je novi način komuniciranja i informisanja koji ne zamenjuje poštu, telefon, telefaks, novine, radio ili televiziju, već donosi jedan novi kvalitet koji prethodno navedena sredstva komunikacije nemaju. Međutim, u početku nije bilo tako. Glavni uslov nastanka Interneta bio je tehnološko-finansijske prirode. Bilo je potrebno da ukupan broj računara na svetu postane dovoljno velik da bi ideja o njihovom povezivanju i neprestanom korišćenju usluga koje ti računari pružaju imala smisla.

Da bi kompjuteri postali “masovna roba” cena jednog računara nije smela da bude prevelika. Taj uslov je ispunjen krajem 70-tih godina prošlog veka kada su počeli da se prodaju minikompjuteri. Jedan minikompjuter je opsluživao više korisnika jedne ustanove (kod nas su banke i velika preduzeća počela da nabavljaju minikompjutere). Bilo je to romantično vreme, vreme velikih elektronskih računarskih centara i čudaka u belim mantilima koji su “opsluživali” kompjutere.

Počinje i umrežavanje. Kompanija koja ima po svojim odelenjima više miniračunara se najčešće odlučuje da formira lokalnu mrežu (engl. LAN – Local Area Network) i tako omogući bolje korišćenje postojeće opreme. Vrlo brzo se razvilo tržište lokalnih mreža. Svako je kupovao mrežu po svojim potrebama i mogućnostima. Ne treba ni pominjati da je svaki proizvođač imao jedinstvenu tehnologiju. “Jezik” (engl. Protocol) kojim su “razgovarali” računari u jednoj mreži potpuno se razlikovao od “jezika” neke druge mreže. Ako je formiranje Interneta bilo Vavilonska kula toga vremena, onda je Bog na vreme učinio da se graditelji među sobom ne razumeju.

1. POVEZIVANJE NA INTERNET

Osnovni način povezivanja sa Interent provajderom jeste svima poznata telefonska linija. Ovo je najkorišćeniji način povezivanja, ali o njegovoj efikasnost svedoči i postojanje alternativnih načina povezivanja kao što su: iznajmljena telefonska linija (24 sata samo za nas), radijski Internet (kad nas trenutno jako popularan), ISDN linija (stariji i moćniji brat iznajmljene telefonske linije) i najsuperiorniji način povezivanja – satelitski link (najskuplja varijanta, ali ipak ne bez mana) .

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]